Историјат

1.КОРАК – ГОДИНE УПОЗНАВАЊА

  1. године оснивамо Спортско рекреативно удружење особа са и без инвалидитета “Победник” због жеље да дамо више могућности нашој деци да се друже и да упознају што више другара сличних себи. 2013. године сходно инпуту АПР врши се измена назива у Спортско рекреативно удружење особа са инвалидитетом “Победник”, а 2018. године у Удружење особа са инвалидитетом “Победник” Оснивачи удружења су Милан Савић, Зоран Даниловић и Момчило Савић у управном одбору Душица Вукосављевић, Стојанка Лепотић, Иван Ковачевић, Зоран Даниловић и Момчило Савић.

Те 2011. године смо тражили место под звездама, питали се где припадамо, колико можемо да пружимо и како да се представимо јавности. Наш циљ је био да имамо што више пријатеља и чланова у удружењу, тако да смо до краја године имали 84 члана од чега 35 ОСИ. Упознали смо доста другара из сродних удружења са некима имамо дивну сарадњу до данас. Морам истаћи посебну сарадњу са покојном Миладом Лазић и њеним удружењем „Све је могуће“. Она нам је давала ветар у леђа и управо потврђивала да је све могуће. Огромну сарадњу до данашњег дана имамо са Дејаном Козићем и удружењем „Живимо заједно“. Како су то судбоносна имена, замислите у својим главама да вам неко каже живимо заједно, а ви кажете све је могуће и из тога изађете као победник. Ништа није случајно. Учили смо од добрих људи и знам да идемо добрим путем У првој години нашег постојања организовали смо неколико манифестација које трају до данас као што је пецање на језеру Бечменска бара. Има једна лепа анегдота везана за тај догађај. Кренули смо први пут као удружење на пецање без најаве а са намером да платимо једнодневну дозволу за пецање за све учеснике. Укупно нас је било осам а имали смо четири штапа дошли до језера, заузели хладовину и чекали чувара да платимо дозволе. Чувар је неколико пута пролазио поред нас и на моју молбу да платим дозволе, одговорио бих да ће доћи управник језера па да њему платимо. Није било рибе на помолу ни управника да нам узме новац, у једном моменту појави се господин ведра лица и лепог осмеха упита нас: „Како иде? Има ли рибе?“ Ја кроз шалу кажем нисмо платили дозволу да риба изађе тако да нисмо ништа ни упецали.

Управник нас погледао мало озбиљније, погледао наше скромне јефтине кинеске штапове и рече нешто што никада не могу заборавити: „Видите вас има осам а укупно имате четири штапа а ови момци показујући на Сашу, Марка и Данила имају бесплатне целодневне дозволе а на једну дозволу имате право на четири штапа што значи вама фали још осам штапова. Ја као управник вам желим добродошлицу сад и кад год пожелите.“. Управник Живко нам је донео храну за рибе и један сунцобран да заштити младе риболовце од сунца. Е тог дана сам рекао Богу хвала има добрих људи има наде за нас да опстанемо. Од тог дана редовно идемо на спортски риболов на језеро Бечменска бара и имамо предивну сарадњу са новим управником и са градском управом општине Сурчин. Још једна од манифестација која траје десет година је РоштиљАДА која се сваке године одржава на Ади циганлији на простору предвиђеном за припремање и печење роштиља. Ту су још Београдски маратон, такмичење у боћању, трка Деда мразева и др.

КОРАК 2.

Ако човека срећним чине мале ствари он је стварно срећан човек а ми то јесмо. 2012. годину дочекујемо са жељом да будемо још бољи и јачи. Упознајемо доста добрих и племенитих људи међу њима су и песници, писци, сликари, спортисти, просветни радници, припадници војске и полиције Србије, још доста удружења и драгих пријатеља из тих удружења. Био би то велики списак да их све набројим али истаћи ћу оне највредније и то песници Милан Милутиновић, Срђан Сердан Симеуновић, Вукоман Бошковић, Бранко Јокић, Зоран Влаховић, Зоран Радовановић. Од припадника речне полиције упознали смо драге другаре Срђана Милутиновића и Владицу Здравковића. Из састава речне флотиле сидриште Ушће упознали смо драге пријатеље Капетана фрегате Смиљана Ружића и са њим пуно драгих другара из речне флотиле Стричића, Чобановића, Томовића, Тасића, Милетића и на крају комаданта речне флотиле Андрију Андрића.

Затим на велика врата улазимо на војни аеродром Батајница где остварујемо дивну сарадњу са припадницима 204. ваздухопловне бригаде на челу са генералом Бандићем, мајорем Стевићем, мајорем Јеремићем, пуковником Билићем сада генералом, пуковником Поповићем сада генералом и нашим великим пријатељом заставником Сашом Јовановићем. И из просвете смо упознали добрих људи који су препознали наш рад и до данас сарађујемо са Вељом Тмушићем, инспектором Министарства просвете као и Богољубом Лазаревићем и Дарком Дробњаком из истог министарства. Ту су и директори основних школа „Лаза Костић“ директор Милорад Јауковић и Миле уча, директор ОШ „Гаврило Принцип“ Јордан Илић а касније нови директор Милош Тасић, директор ОШ „Светозар Милетић“ Љуба Мојсиловић затим директор Земунске гимназије Милош Белановић. Упознајемо још нових удружења и учимо доста од њих а то су удружења Плава Шкољка, Феникс, Кецман, МНРО Нови Београд, МНРО Звездара. Лако је радити кад имате овакву подршку а морали смо дати више него што можемо да не би разочарали људе који нас воле и прате. Те 2012. године организујемо безброј манифестација из области спорта на отвореном где смо нашим драгим пријатељима презентовали шта су могућности наших чланова. су допринеле да се боље упознамо и више дружимо. Кроз спортске активности смо на најбољи начин спојили особе са инвалидитетом са ученицима основних школа, војним лицима и полицијом као и са нашим суграђанима у Београду. Много добрих људи из различитих окружења је допринело да будемо Победници!

3.КОРАК – ГОДИНЕ РАЗИГРАВАЊА

У 2013. годину улазимо подигнуте главе са поносом носећи име ПОБЕДНИК. Организујемо прву прославу нашег удружења 13.01.2013.године заједно са прославом Српске нове године, касније нашу прославу померамо за Светог Саву 27.01. али и један и други дан нам није одговарао због обавеза наших гостију, сарадника и партнера па смо прославу наше годишњице везали за прославу Св.Саве али неколико дана раније о томе ћу вам причати касније. Наш поклон 204 ваздухопловној бригади.

Затим следи за нас прво међународно искуство и одлазак у Малме на „МАЛМЕ ОПЕН“ где смо заједно са Дејаном Козићем из „Живимо заједно“ и Миладом Лазић из „Све је могуће“ показали истински да је све могуће. Постигли смо дивне резултате у врло јакој конкуренцији. Истакао бих да је учествовало преко три хиљаде спортиста из 57 држава, а да су учесници из Шведске, Данске, Норвешке и Холандије били учесници и победници на параолимпијадама. Све је ово забележио камером наш драги пријатељ Душко Николић уредник јутарњег програма РТС-а. По повратку из Малмеа кренули смо у још више активности и још више манифестација.

Набројаћу самo најуспешније: Ја сам дете са ове планете, радионица ФИФ, хуманитарна продаја слика, човекољубље, хиподром , игре у СЦ Олимпу, игре у СЦ Шумице, роштиљАДА, сајам спорта, сви смо једнаки, Спорт за све и др. Један важан податак у мају 2013. године Милада Лазић, Јулијана Станисављевић и ја крећемо пут Љубовије и Братунца где смо остварили дивну сарадњу и покретање прве Дринске регате за особе са инвалидитетом под називом „ДРИНА НАС СПАЈА“ уз помоћ општина Љубовија и Братунац. Носилац овог програма је било удружење „Све је могуће“.

Учествовали смо на снимању спота за нумеру под називом “Нежни цвет без латице “ спот солидарности који је је окупио четрдесет особа са инвалидитетом и многе познате извођаче.

Срећни су они који заврше годину уз музику и почну нову годину такође уз музику и лепо дружење.

На жалост после смрти Миладе Лазић ова међународна манифестација губи на квалитету и полако се гаси. Годину завршавамо са трком Деда мразева на Теразијама и доделом пакетића за наше најмилије на војном аеродрому Батајница где је Деда мраз дошао авионом а добра вила хеликоптером. Предиван спектакл за децу а богме и за родитеље.

  1. КОРАК

У 2014. годину улазимо са слоганом СВАКЕ ГОДИНЕ У СВАКОМ ПОГЛЕДУ СВЕ ВИШЕ И ВИШЕ НАПРЕДУЈЕМО и истински је тако. Из дана у дан све више нових чланова, све више људи који се интересују за наш рад и желе да нам помогну. Укључују се другари из Црвеног крста Врачар на челу са Николом Прицом, Црвеног крста Чукарица на челу са Звезданом Брадићем, Црвеног крста Раковица на челу са Јованом Дуком удато Пешић а касније и Црвени крст Земуна на челу са Милошем Савићем. Колико смо били успешнији него претходне године говори чињеница да смо 2014. године организовали преко двадесет манифестација а дали своје учешће на преко педесет догађаја.

Поред прославе годишњице удружења на почетку године тражимо карте за премијеру филма МОНТЕВИДЕО – Бог те видео од продуцента Дејана Петровића и то десет карата. Врло занимљиво добио сам тражених десет бесплатних карата за филм, питао сам га колико кошта улазница да купимо за пратиоце. Сутрадан ме је Дејан обавестио да смо добили двадесет улазница а ја сам му одговорио да је велико интересовање наших чланова те да ћу све карте поделити особама са инвалидитетом а да молим још толико да купимо за пратиоце стим да буду уз своју децу, рекао ми је да сачеkaм. И сутрадан ми јавља да је режисер Драган Бjелогрлић рекао да имамо педесет карата, ако je и то мало даће сто а ако треба урадиће премијеру само за нас. Са доста неверице ја сам позвао све наше чланове и пријатеље из других удружења. Рекао сам Петровићу да нас има преко двеста а половина од њих први пут долазе у биоскоп, вредело је гледати филм и реакцију наше деце на обољелу децу у Монтевидеу. Врло дирљиво.

На крају предивног филма захвалио сам се глумцима, и целом тиму на челу са Бjелогрлићем и уручио сам им захвалницу уз речи ШТА РЕЋИ А НЕ ЗАПЛАКАТИ и верујте ми плакао сам као мало дете. За мене врло емотиван моменат од добијања карата до позивање наше деце на премијеру па све до краја филма. После филма крећемо на разне спортске манифестације и то: турнири и такмичења у боћању, турнир у малом фудбалу, Београдски маратон, такмичење у спортском риболову Бечменска бара 2014, Оаза Голубинци, боћање у Житишту, играма на СЦ Олимп и СЦ Шумице, осликавање васкршњих јаја, учешће на Гулашијади у дому за одрасла инвалидна лица, такмичење у припремању рибље чорбе у Бечмену где смо освојили и прву медаљу, посета макетарима Србије, као и отворена врата на војном аеродрому В.С. где смо упознали нашу драгу Зорану Павић са којом се дружимо до данашњег дана, посета Белом двору где су наша деца добила пригодне поклоне.

Једна од најистакутих манифестација је ПАЛАЧИНКИЈАДА коју смо организовали у сарадњи са синдикатом речне полиције и то нашим другарима Милутиновићем и Здравковићем као и са домаћином Пером из јахтинг клуба Кеј. Окупили смо око стотињак другара и обезбедили им вожњу Дунавом и Савом а они су уживали у филовању палачинака које смо припремили у неколико Београдских ресторана. Оцењивали смо све креације деце а свако је појео своје палачинке. Дивна манифестација о којој и данас деца причају.

МОЖЕТЕ СЕ Б О Р И Т И САМО НА НАЧИН НА КОЈИ ВЕЖБАТЕ!

На крају године сумирамо резултате уз прославу нове године у ресторану Дома Ваздугопловства уз музику наших пријатеља Бисе и Драгана.

  1. КОРАК  – Године ходочашћа

24.01.2015. године организујемо прославу годишњице удружења и обележавање Светог Саве. На наш позив се одазвало 115 гостију углавном сви позвани пријатељи и сарадници који су нам помогли да будемо врло успешни у претходној години а то су: припадници војске и полиције Србије, преставници Министарства одбране, Министарства просвете, директори школа, директори и власници неколико значајних предузећа, као и наши другари из удружења „Живимо заједно“ и „Плава Шкољка“. Уз богат културно уметнички програм забављали су нас Биса и Драган. Ручак за све госте је донирала ВУ „Дедиње“ а моје колеге из ресторана Дома ваздухопловста су се потрудили да будемо добро услужени. Поред хране и пића за време паузе организовали смо томболу и за нашу дечицу обезбедили смо Светосавске пакетиће а свим дамама руже. Почетак нове године како се пожелети може. Неко је паметан рекао „Кад љубав сејете, љубав и никне“. А ми смо кренули у нова освајања и нове победе. Као и до сада обнављамо манифестације које су нам биле успешне предходних година, само ћу их укратко набројати а више пажње ћу посветити нашим ходочашћима. Хронолошки од почетка 2015. године били смо гости на прослави Српске нове године у дому за одрасла инвалидна лица, затим наша прослава поводом Светог Саве а истим поводом смо били гости код наших другара из удржења „Живимо заједно“ и МНРО Нови Београд. У фебруару смо обилазили наше чланове и најугроженијима смо пружали помоћ, у марту вршимо припрему за једно од највећих ходочаћа у Србији. Врло захтеван пут за здраву популацију а камоли за особе са инвалидитетом за шта морамо осмислити лагано путовање са доста пауза и неколико преноћишта. Поред лепо осмишљеног плана потребан је Благослов од манастира Хиландар, превоз минибусом, новац за гориво, храну, преноћишта, визе и друго. Да би наши чланови имали што мање трошкове организовали смо хуманитарни концерт у културном центру Божидарац. Учесници концерта су велике звезде и то Бора Чорба, ЈУ група, Црнке и понт бланк, Тексас флад, Најда и деливери, Ред мед, Травали кидс а све су ово припремиле две маме Душица и Јасмина.

Поред добре медијске пропаганде и великих уметничких имена одзив на концерт је био врло скроман. Паралелно са прикупљањем средстава кренули смо и друге обавезе приводити крају, једна од њих је и превоз. Организовали смо и хуманитарну продају Васкршњих јаја која су осликавала наша деца а сав приход искористили за наше ходочашће. Захваљујући председнику Г.О. Нови Београд господину Александру Шапићу, добили смо комби за транспорт и дивног момка Ненада Радовановића који нас је возио и помагао приликом уласка и изласка из минибуса. Вреди истаћи да смо до Хиландара и назад излазили и улазили у минибус преко тридесет пута па је требало унети и изнети неколико наших чланова. Морам напоменути да смо прикупили и нека финансијска средства као и 50 литара дизел горива од Жарка Митића. На велико ходочашће креће 18 чланова од тога девет ОСИ и то тројица у колицима и двојица са шеталицама. На пут смо кренули 27.04.2015.године испред Г.О. Нови Београд у 8 часова уз испраћај наших ближњих као и велику подршку РТСа, Студија Б и Хепи ТВ. Паузу смо правили у Нишу где смо обишли Ћелекулу а ручали смо у Дому за старе. Ручак је обезбедио Дуле Николић. Наставили смо пут ка манастиру Прохор Пчињски где смо преноћили. Сутрадан после литургије кренули смо пут Солуна и Српског гробља Зејтинлик а затим у Уранополис где смо преноћили и са нестрпљењем чекали полазак за Свету гору.Трећег дана нашег пута крочили смо на тло Свете горе, већина од њих по први пут. Излив емоција је тешко описати. Ја сам био више пута на Светој Гори али тај дочек, гостопримство и љубав коју су сви осетили је Божанствен.

Наши драги Оци су прилагодили све нашим члановима а Отац Симеун ми је рекао више пута да је то за њих велика Благодат. Сутрадан после литугије крећемо на трајект, Уранополис и за Дојран где смо преноћили у апартманима Дан Дар код љубазних домаћина. Првог маја враћамо се у Србију, посећујемо манастир Липовац код Алексинца у вечерњим сатима се враћамо за Београд пуни љубави и благодети.

Са пуно духове снаге крећемо у даље победе и поново организујемо турнире у боћању, игре на Ади, Роштиљаду, трчим да свету поручим, риболов на језеру Бечменска бара, гулашијаду у ДОМ-у за одрасла инвалидна лица, Београд опен, Олимпијаду на олимпу, Игре без граница и предрасуда са Речном флотом и првенства Београда у стоном тенису, боћању, пливању, стрељаштву под организацијом СОСИБ-а. Зашто је ово година ходочашћа, па зато што смо обишли преко двадесет православних храмова и то два најбогоуднија храма Хиландар и Острог. На иницијативу брата Мире Станишића првог октобра крећемо за Острог са доста пауза за посету нашим храмовима. Пут из Београда нас води за Мрчојевце где ручамо у дому породице Тошић затим идемо до манастира Милешева и Куманице где коначимо. Сутрадан пут нас води у манастир Морача па у Подгорицу на ручак и обилазак храма Христовог Васкрсења па манастир Ждребаоник и крајње одредиште манастир Острог где смо преноћили. Сутрадан смо кренули за манастир Пиву, код Фоче прешли у Републику Српску и продужили за Вишеград. Из Вишеграда у вечерњим сатима крећемо на Тару где смо преспавали, а четврти дан кренули у посету манастира Рача код Бајине Баште а затим на Дивчибаре где смо одморили и ручали у хотелу браће Вујић.

За овај ручак се побринуо Вељо Тмушић. Са Дивчибара крећемо кући пуни нове благодати и предивних доживљаја. Морам истаћи да смо припремили прикладне поклоне за све храмове, као и мом брату Сретен у који је био у затвору у Фочи као Хашки оптуженик а да је наш духовни вођа на ходочашћу био наш драги отац Богдан. И ово ходочашће су пропратиле многе медијске куће у Србији и у Црној Гори. До краја године пуни духовности, воље и снаге организујемо још безброј активности а неке од њих су: промоција спорта за све, презентација спорта за ОСИ на сајму, Посета концерту ЈУ групе која је напунила 45 година успешног рада, учествовали смо и на радионици у Г.О. Звездара, обележавање међународног дана за ОСИ, трке деда мразова, додела пакетића на војном аеродрому у Батајници где је деда мраз дошао авионом а добра вила хелихоптером за сам крај промоција књиге нашег песника Анђелка. Промоција је била на високом нивоу захваљујући Николи Прици из Црвеног крста Врачар. Уз предивну промоцију, следио је коктел и додела пакетића за наше другаре од стране Црвеног крста Врачар.

  1. корак – ГОДИНА САРАДЊЕ СА ЦРВЕНИМ КРСТОВИМА ВРАЧАР, ЧУКАРИЦА И РАКОВИЦА

Понекад се питамо одакле нам снага и одакле нам новац да урадимо толико манифестација у једној години. Ја сам више пута у свом излагању казао да Бог скупља добре и племените људе а ми смо ту да се представимо и они ће нас препознати. Истински тако и јесте наши чланови имају доста воље за животом, доста жеље за доказивањем, доста љубави коју несебично деле. Безброј пута сам чуо од наших пријатеља и сарадника да љубав коју деле наши чланови на њих оставља велики утисак и емоцију од које не могу и не желе да оду. Посета некој од наших манифестација одаје утисак да сте у неком величанственом храму одакле извире љубав и ведрина и ми смо поносни на то. Ја кроз шалу истакнем једну реплику из познатог домаћег филма „Свакога дана у сваком погледу све више и више напредујем“, а ми истински напредујемо. Почетак 2016. године обележавамо прославом Светог Саве где је било 114 гостију. Поред тога што дај дан обележавамо као славу удружења тај дан је и наша скупштина где истичемо наш рад у предходној години као и предлог програма са текућу годину. Ова година је била врло успешна за нас, поновили смо све активности од предходне године да се подсетимо обилазак чланова удружења где смо им донирали пакетиће и књиге наше песникиње Сунчице Лукић, такмичења у боћању, стрељаштву, пливању, стоном тенису и учешће у свим спортовима на првенству Београда.

Дунав осигурање нам је донирао средства за набавку разгласа који нам ослично служи у нашим активностима. По први пут оранизујемо пројекат под називом „Игре без граница и предрасуда“ уз финансијску подршку Канцеларије за младе. То нам је дало ветар у леђа и успели смо да обезбедимо велики број реквизита за спортове, мајице и маркере као знак препознавања нашег удружења. По други пут смо организовали гусларско вече где је учешће дало десет учесника и прикупили средства и то од продаје карата и из донаторске кутије.

Осликавање Васкршњих јаја постаје наша препознатљива активност ове године пошто је инклузивно радна и хуманитарна активност. Инклузивна, зато што укључујемо нашу децу у редовне школе да са децом из ОШ „Лаза Костић“, ОШ „Светозар Милетић“ и ОШ „Гаврило Принцип“ и заједно осликавамо васкршња јаја. Радна, зато што радионица траје седам дана и осликава се преко хиљаду јаја. На крају хуманитарна, зато што осликана уникатна јаја продајемо на Тргу Николе Пашића а од проданих средстава купујемо слатко слане пакетиће које поклањамо деци која Васкрс дочекују у болници Института за мајку и дете. Поред пакетића ми им поклањамо и 360 осликаних јаја. На ову радионицу смо врло поносни а наши чланови се осећају врло корисни. После Васкршњих празника идемо на четвородневно камповање на Авалу у СЦ Шупља стена а покровитељ нам је био ЦК Врачар на челу са Николом Прицом. Камп смо искористили за безброј радиница и спремање ручка први дан рибљу чорбу и рибу за 40 гостију а други дан кували смо пасуљ за 120 људи а нашем позиву се одазвало преко 80 гостију. Пасуљ 12 кг и 20 кг меса за 200 порција пасуља донирао Слободан Бобан Драшковић који нам помаже у оргаанизацији безброј манифестација.

Како година одмиче тако и пратимо све манифестације у граду које организују друга удружења и савези. Крајем августа организујемо први „Меморијални турнир Сава Нешић у боћању“ као сећање на нашег друга Саву који нас је прерано напустио. Затим нам следи нова радионица и ново искуство у сарадњи са ЦК Врачар. Припремамо тим наших чланова за пружање прве помоћи. Одлична и врло емотивна радионица која је наредне године довела до штампања два приручника на ћирилици и на Брајевом писму тако да све особе са инвалидитетом могу да науче пружање прве помоћи. Колико ми знамо ово су јединствени примерци у целом свету. Ова година је била једна од најактивних година по броју учесника, број учесника на свим манифестацијама у 2016. години износи преко две хиљаде људи што изазива вртоглавицу а то говори и чињеница да смо на манифестацији „Игре без граница и предрасуда“ имали преко 250 учесника уз подршку Канцеларије за младе, Министарства одбране на челу са министром Ђорђевићем, Министарством просвете, ОШ „Лаза Костић“ и Земунске гимназије. Све је ово пропратила РТС први програм, Студио Б, Хепи ТВ, ТВ Б92, Радио Београд први програм, радио Лагуна, Радио Човекољубве и новинске куће Новости и Блиц.

Све се ово одиграло на полигону Речне флотиле сидриште ушће захваљујући нашим драгим домаћинима на челу са капетаном фрегате Смиљаном Ружићем. Ми као организатори обезбедили смо качкете, беџеве и медаље за све учеснике као и освежење у виду воде и сокова, сладоледа и на крају заједнички ручак војнички пасуљ. Тим поводом смо засадили 40 ружа на платоу испред ратног брода Козара. А после овако велике манифестације идемо на опуштање на језеро Бечменска бара. Више од деведесет учесника добило је од нас на поклон мајице, качкете, сендвиче, освежење а за најбоље риболовце додељене су и медаље. Није било опуштања из дана у дан су нас пратиле велике обавезе и такмичења из којих смо углавном излазили као победници са прегршт медаља.

Наши пријатељи из ЦК Чукарица на челу са Звезданом Брадићем организују Сабор човекољубља где се ми престављамо и добијамо нове пријатеље и сараднике у наредном периоду. Крајем године добили смо велику дoнацију у виду половних помагала за ОСИ и то једна електромоторна колица, 30 инвалидских колица и 15 шеталица.

Донацију нам је обезбедила наша драга Драгана Радишић из Линца Аустрија уз помоћ Српске православне цркве. Сва помагала су стигла аутобусом а Миро Станишић и Момчило Савић су сваку другу ноћ дочекивали пошиљку. Помагала смо поделили нашим члановима а остатак пријатељима из Црвеног крста да деле грађанима којима су потребна помагала. Од ЦК Раковица захваљујући Јовани Дуки добијамо 40 зимских јакни које делико нашим члановима. Од секретаријата за социјални рад на челу са Славком и Гагом добијамо финансијска средства за набавку спортске опреме и реквизита који су нам неопходни за даљи рад. На крају године смо добили плакету од ССОСБ-а као једно од најактивних удружења за текућу годину. И шта рећи после овако успешне и врло активне године него да прославимо, а богме и јесмо 25.12.2016. године у ресторану РВ у Земуну. Преко 40 чланова је славило свој велики успех и надајући се још бољим резултатима за наредне године..

Затим нас изненађује Драгана Вујасиновић из удружења ДАХ и води један део наших чланова на стадион ФК Партизан где су наши чланови добили дресове Партизана и сликали се са својим идолима. Такође учествујемо у великом броју активности нама сродних удружења „Плава Шкољка“, „Живимо заједно“, МНРО Нови Београд као и на свим манифестацијама које организује ССОСИБ.

7 корак – ГОДИНА СПОРТА, РАЗОНОДЕ И СПРЕМАЊА КУЛИНАРСКИХ СЕЦИЈАЛИТЕТА

После врло успешне 2016. године мислили смо да је тешко поновити исти успех а бити бољи је немогућа мисија. Међутим прати нас слоган наше драге Миладе СВЕ ЈЕ МОГУЋЕ и веровали или не 2017. године смо били још успешнији што ћу покушати описати у кратким цртама. Годину као и обично почињемо са прославом наше годишњице и прославе Светог Саве и то поново у ресторану Дома ваздухопловства.

На прослави је било 130 гостију и то поред чланова Удружења ОСИ „Победник“ ту су били и наши драги гости из удружења „Живимо заједно“, пријатељи из Дома Бежанијска коса, Државни секретар из министарства за рад господин Ненад Нерић, директор Земунске гимназије, директори основних школа „Гаврило Принцип“, „Светозар Милетић“ и „Лаза Костић“. Параолимпијац Жељко Димитријевић и велики број учесника из културног и јавног живота Џенан Лончаревић, Нешо Лутовац, Вук Костић, Ђуро Палица, Мишо Чуровић, Зорана Павић, Ранко Шемић, Биса и Драган. Програм су водили Мирјана Пурић и Дуле Николић. Ту је био и велики број наших донатора Милорад Нешковић Албо, Вељо Тмушић, Драго Гудаловић, Брано Авлијаш, Саша Станишић, припадници речне флотиле и припадници 204. ваздухопловне бригаде, као и наши већ велики другари из црвених крстова Врачар, Чукарица и Раковица. Уз богат културно уметнички програм, обезбедили смо и да се сби учесници лепо почасте. После представљања нашег рада у предходној години поделили смо признања прво нашим пријатељима. Ненаду Нерићу, Милораду Нешковићи, Драгану Ракићу, ЦК Врачар, ЦК Раковица, ЦК Чукарица, Саши Станишићу, а затим нашим највредним члановима Николи Јевтићу, Зорану Живановић, Александри Бакрач, Душану Матијевићу, Драгану Балабану и Мири Станишићу. У наставку програма имали смо богату томболу. Затим следи прослава Српске Нове године код наших драгих другара у Дому за одрасла инвалидна лица на Бежанијској коси. У фебруару обилазимо најугроженије чланове и поклањамо им светосавске пакетиће. Такође у фебруару одлазе наша два члана у Шведску на Малме опен и то Миро Станишић и Милан Савић. Сваке године па и ове прикупљамо чепове за организацију „Чепом до осмеха“ с тим да смо у предходној години предложили да наш члан Никола Јеличић добије електромоторна колица. За та колица је било потребно десет тона чепова и успели смо уз помоћ великог броја пријатеља прикупити чепове а организација „Чепом до осмеха“ је Николи уручила колица у марту 2017. године. Осми март међународни дан жена смо прославили уз безброј радионица и спортских манифестација са нашим другарима из „Плаве шкољке“ и МНРО Звездара. Затим 25 чланова иде на једнодневни излет у манастир Сланце и обилазак гроба Патријарха Павла.

Једна од манифестација на коју смо врло поносни је осликавање Васкршњих јаја. Као што сам већ напоменуо у претходним годинама манифестација има инклузивно радни и хуманитарни карактер. Радионица траје седам дана, три дана осликавање и украшавање Васкршњих јаја где су наши другари са другарима из основних школа приказали своје креације. Ове године смо укључили и волонтере ЦК Раковица као и директорку за бригу о ОСИ и старим лицима Милку Миловановић-Минић. Помоћ нам је пружио и наш друг Спале у кафани Џунгла, пошто наше удружење још увек нема простор. Осликали смо преко хиљаду јаја које смо продавали на тргу Николе Пашића два дана, од прикупљених средстава купили смо слатко-слане пакетиће које смо донирали деци која најрадосни празник Васкрсење Христа дочекују у болници Института мајка и дете. Срећни смо што некога можемо учинити срећним бар на трен и да заборави на свој бол а ми смо у томе успели захваљујући љубазном особљу Института мајка и дете. Све је ово пропраћено од страна медија и то РТС-а, Студија Б, Хепи ТВ, Пинк ТВ, портала Еспресо и Радио човекољубве. Затим следи Београдски маратон где смо са задовољством трчали трку задовољства пет километара плус два километра до Мекдоналдса на Славији где су добили заслужени оброк од стране организатора. 

Потом су уседила наша традиционална дружеља и учешће на манифестацијама Оаза Голубинци, првенство Београда у атлетици, припремање гулаша код ресторана Стенка у организацији удружења „Све је могуће“ као и такмичење у припремању рибље чорбе на Земунском кеју.

Пошто смо се добро најели и освежили организујемо друго по реду Гусларско вече где је било преко петнест учесника а приход од улазница и донаторске кутије смо усмерили за набавку опреме и реквизита за даљи рад удружења. У мају крећу спортски дани, као прво на стадиону ФК Партизан идемо на предивну манифестацију коју је организовао Савез за рекреативни спорт ОСИ на челу са Нином Манојловићем. Одмах следи наша организација СПОРТ ЗА СВЕ у Земунском парку где смо презентовали спортове за све. Покровитељ ове манифестације је била ГО Земун а поред наших чланова учешће су дали ученици Земунске гимназије, ОШ „Светозар Милетић“ и „Мајке Југовић“, студенти Сингидунума, службеници из ГО Земун, наш прослављени параолимпијац Жељко Димитријевић, из СС Србије учешће су дали Дане Корица и Славен Раденић, аикидо клуб Исток на челу са Његошем Ђаковићем, другари из ЦК Земун, Врачар, Чукарица, Раковица, драги пријатељи из ССОСИБ-а који су нам помогли у презентовању игара, ДБ Сунце, Дом Сремчица, удружење „Живимо заједно“ и грађани Земуна.

Дан са пуно временских непогода нас није омео да одлично одрадимо манифестацију а програм су водили Даре и Маре из „Менталног разгибавања“ и ову манифестацију су подржали и пропратили РТС ,ТВ Пинк и радио Лагуна. Задовољни, срећни идемо даље у нове победе. Такмичење у спортском риболову „Бечменска бара 2017“ одржано је 11.07.2017. године од 10 до 14 часова. За такмичење се пријавило 46 такмичара на температури преко 40 степени и нормално сви су победили. Вреди истаћи да смо имали и мале и велике риболовце. Први је упецао рибу најмлађи такмичар Богдан Лазаревић, а највише упецаних риба имао је наш другар Никола Јеличић. Најупорнији и највеселији кад је упецао рибу био је Ален из ДБ Обреновац, а највећу рибу упецао је наш пријатељ из УПИК Дунав. Хвала свим учесницима на великој храбрости да изађу из својих домова на +40. Хвала челницима ГО Сурчин што су нам по пети пут изашли у сусрет и омогућили нашим другарима да уживају у чарима риболова, хвала нашим домаћинима из ЈП за спорт и рекреацију као и челницима ГО Сурчин Немањи Ердељану члану Градског већа и одборницама Татјани Лазаревић и Маријани Вучић. Хвала Тањи Лазаревић на предивним сендвичима, велико хвала Данилу Зарићу на освежењу. Морамо се захвалити и нашим профи риболовцима и волонерима на помоћи Здравку Саватићу, Горану Гаћеши, Дејану Јапосу, Голубу, Банету, Јоци, Милану, Зорану, Каћи, Весни и Јелени. Велико хвала нашим медијским кућама на подршци и то Дејану Николићу из РТС-а и емисије „ Нас је 10%“, телевизији МАГ из Обреновца као и новинарима из ГО Сурчин, а посебно Маријани Вучић на предивним фотографијама.

Темпо којим идемо тешко је пратити, дешава се да дневно имамо учешће и на више манифестација. Укратко ћу их навести: Гулашијада у Дому за одрасла инвалидна лица, Дринска регата, ДругАчији на Ади циганлији, РоштиљАДА на Ади, игре на СЦ Олимп, меморијални турнир у боћању у удружењу УПИК Дунав, пецање на језеру Бечменска бара, Петровдански излет на Топчидерском парку, вежбе у пружању прве помоћи у организацији ЦК Врачар, Сабор Човекољубља – БУДИМО ЉУДИ у организацији ЦК Чукарица где смо успешно представили рад нашег удружења а као награду смо добили летовање за пет особа на мору Пефкофори Грчка. У августу организујемо други по реду „Меморијални турнир Сава Нешић у боћању“ који је због временских услова одржан у спортском балону Рестарт 2 у Новом Београду. Поред лошег времена позиву се одазвало око деведесет учесника, ми смо обезбедили коктел пецива и освежење за све учеснике, беџеве са ликом нашег Саве затим пехаре и медање за прва три места. Следећа од великих манифестација је „Куп Победника“ коју организујемо у СЦ Мастер у Земуну где је учествовало преко педесет стонотенисера, ми смо обезбедили пехаре и медаље за три најбоља такмичара а за све учеснике дипломе, сендвиче и освежење. Покровитељ ове манифестације је Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања а на наш позив одазвао се министар Зоран Ђорђевић и помоћник министра Биљана Барошевић са свијим тимовима који су дали своје учешће и одмерили снаге у стоном тенису са нашим члановима. Одмах по завршетку турнира следи Бг опен у организацији СОСИБ-а где учествујемо у пливању, атлетици, стоном тенису и шаху па том приликом освајамо седам медаља у различитим категоријама. Једна од најдражих манифестација коју ми организујемо под називо „Игре без граница и предрасуда“ где стварно рушимо границе и разбијамо предрасуде по идеалном времену на 27 степени, окупило се око 150 учесника игара. Играо се фудбал, кошарка, одбојка, пикадо, висећа кугла, прецизно бацање плочица и боћање. Дружење је зачинио војнички пасуљ изузетног квалитета, на чему желимо да се захвалимо нашем другу Дејану.  Марету Јосиповићу. Морамо да се похвалимо одличним одзивом учесника, одличном медијском подршком, као и гостима који су ову манифестацију подржали. Поред чланова Удружења ОСИ „Победник“, учествовали су и другари из удружења „Живимо заједно“, дома „Сремчица“, Дома за одрасла инвалидна лица Бежанијска коса, Земунске гимназије, као и припадници 204. ваздухопловне бригаде. Наши домаћини – припадници 2. одреда Речне флотиле су као и увек били сјајни, а ова манифестација не би била изводљива без њих. Желимо да се захвалимо и нашим драгим другарима Вељи и Јелени из ССОСИБ, који су дали значајан допринос у самој реализацији манифестације. Такође желимо да се захвалимо команданту Речне флотиле пуковнику Андрији Андрићу, а ВЕЛИКО ХВАЛА дугујемо и нашим уваженим гостима – господину Бранку Бабовићу боље познатом као Ђуро Палица, господину Стеви Таталовићу из Скупштине града Београда, потпуковнику Владану Радосављевићу из Министарства одбране и помоћнику министра за рад и запошљавање госпођи Биљани Барошевић. Посебну захвалност желимо да дамо министру за рад, запошљавање, борача и сцијална питања – господину Зорану Ђорђевићу, који нас је изненадио својим доласком и због тога смо му неизмерно захвални. Следи заслужен одмор.Мала али одабрана екипа Удружења ОСИ „Победник“ је летовала у Пефкохорију од 23. до 30.09.2017.године. Желимо да се захвалимо Црвеном крсту Чукарица, на челу са секретаром господином Звезданом Брадићем, који је уз помоћ донације Ротари клуба Београд Скадарлија обезбедио нашим другарима да летују у овом познатом грчком летовалишту. Такође желимо да се захвалимо господину Јоргосу, власнику хотела „Philoxenia Village“ и конобару Ђури, на толеранцији и великом гостопримству (филоксенија на грчком значи гостопримство, тако да су они назив свог хотела и те како оправдали). Уживали смо 7 дана и врло нам је драго што смо имали прилику да мало боље упознамо другаре из Дома „Сремчица“, Дома „Стамница“ и Удружења „Сунце“ са Пала. Са њима смо поделили лепе тренутке, купали се, играли се, правили журку и слично. Све у свему, драго нам је што смо стекли нове пријатеље и нова искуства. Док се ми одмарамо остатак екипе је припремао нове радионице као и донацију за Црну Гору тачније Даниловград – двоје инвалидских колица, пелене за одрасле и око 800 уринара. Вреди истаћи и две младе даме наше волонтерке иначе ученице Земунске гимназије Софију и Сару које су прикупиле велику количину гардеробе и слаткиша и однели као донацију у дом Сремчица. Ми настављамо даље па гостујемо у Обреновцу на манифестацији Спорт за све, сајму спорта где учествујемо као промотери боћања и спортског риболова. У сарадњи са ЦК Врачар организујемо трибину под називом „Јачи смо од свих баријера“, учешће на радионици о безбедности у саобраћају са АМСС, активно учествујемо на трибини „Стратегија“ коју је организовала ГО Земун.

Затим следе Игре без граница у СЦ Пионир, спорт за све у Обреновцу и предивна међународна манифестација у припреми и пружању прве помоћи. Половином децембра одлазимо у Нову Горицу у Словенији где престављамо прву екипу у пружању прве помоћи у Свету састављена искључиво од ОСИ. Капитен и вођа тима био је Миро Станишић а чланови Драган Балабан, Маријана Пешевић, Зоран Живановић и Александра Бакрач. Овај тим не би постојао да наш велики пријатељ секретар Црвеног крста Врачар Никола Прица није своју идеју претворио у дело. Никола је иначе један од најбољих инсруктора у пружању прве помоћи у свету. У Новој Горици смо упознали нове људе и потенцијалне сараднике у неким новим радионицама. Цела манифестација је била медијски пропраћена како у Београду тако и у Новој Горици. Као и предходних годинани и ову годину почињемо и завршавамо песмом и дружењем. 23.12.2017. године у ресторану Дома ваздухопловства у Земуну окупило се педесетак чланова и пријатеља удружења да заједнички прославимо крај успешне сезоне. Уз богат мени и дивну музику Бисе и Драгана.

8.KORAK – Година звездиних игара

Кажу стари људи нема одмора док траје обнова а ми се држимо пароле „Свакога дана у сваком погледу све више и више напредујемо“. И стварно у 2018. годину улазимо са страхом да не можемо поновити резултате из 2016 и 2017 године а тек да будемо бољи је велики изазов. У нову годину улазимо како другачије него уз песму. Већ традиционална светосавска прослава одржана је 24.01.2018. године од 16 до 22 часа, у ресторану Дома ваздухопловства у Земуну. Од укупно 143 присутних, треба напоменути да је било 33 ОСИ, све највреднији и најактивнији чланови нашег удружења. Ову прославу су својим присуством увеличали и Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања – Зоран Ђорђевић са члановима свог кабинета, помоћницом министра – Биљаном Барошевић и државним секретаром – Ненадом Нерићем, као и помоћница заштитника грађана – Гордана Стевановић. Одличну сарадњу и ове године настављамо са Војском Србије. Од срца се захваљујемо на подршци команди ваздухопловства – пуковнику Милану Поповићу као и заставнику Јови Алексићу, припадницима 204. ваздухопловне бригаде – мајору Жунићу, припадницима 2. одреда Речне флотиле на челу са капетанима Секулићем и Чобановићем. Из фирме „Мома Станојловић“ сваке године макете авиона за наградну томболу, на чему смо захвални Бранки Славнић и Драгани Крстић. Гости су нам такође били и председник СО Сурчин – Душан Вујадиновић и чланови већа ГО Сурчин – Татјана Лазаревић, Светлана Лозанчић и Маријана Вучић. Ту је био и члан градског већа ГО Врачар – Драги Лукић, начелник ПУ Нови Београд – Милета Томић, Велимир Тмушић из Министарства просвете, директор Земунске гимназије – Милош Бјелановић, директори ОШ „Лаза Костић“ – Милорад Јауковић, ОШ „Гаврило Принцип“ – Јордан Илић и ОШ „Петар Кочић“ –Дарко Дробњак. У сам врх званица сврставамо и наше велике пријатеље без којих наше удружење не би било ту где јесте, а то су секретар ЦК Врачар – Никола Прица и Зорана Павловић, секретар ЦК Чукарица – Звездан Брадић, Анита Стојчевски и Мирослав Спирић, секретар ЦК Раковица – Јована Дука. Велики сарадници у нашем раду су и Ротари клуб „Београд САВА“ на челу са Далиборком Брадић, затим „Дунав осигурање д.о.о.“ – Александар Станишић, власник „Албо д.о.о.“ – Милорад Нешковић, власник АЦ „Гудаловић“ –Драго Гудаловић, директор „Гемакс“ – Перо Бојовић, доктор Дејан Миљковић и Дара Гак. Позиву су се одазвали и људи из области спорта који нас подржавају од самог настанка удружења – Славен Раденић из Спортског савеза Србије, председник ССОСИБ – Велимир Кнежевић, као и наш параолимпијац – Драженко Митровић. Медијску подршку су нам ове године, као и претходних, дали Маја Спирић, Душко Николић и Мирјана Пурић из РТС-а. Програм су позитивном енергијом зачинили и наши познати уметници – Зорана Павић, Лепомир Ивковић, Бранка Пујић и Тијана Вучетић. Посебну чар прослави су дали чланови Етно хора Земунске гимназије који су извели неколико традиционалних српских песама, као и мала слатка осмогодишња девојчица Тијана Петровић из Студија БИС, која је својом беседом „Хендикеп није недостатак“ расплакала све присутне. Срећом, ту су били Ранко Шемић и Зоран Марковић, који су били задужени за музички део програма и који су нас све развеселили. Организацију целе прославе је на себе преузео председник удружења Момчило Савић, коме су у организацији помогли чланови удружења Мирослав Станишић, Драган Балабан и Маријана Пешевић, као и волонтери Вера Станишић, Биља Савић, Зоран Даниловић, Мира Савић, Јелена Лукић и Милан Савић. По завршетку прославе крећемо у обилазак најугрожених чланова и поделу Светосавских пакетиће 40 комада, које нам је донирао Црвени крст Чукарица. У фебруару се културно уздижемо идемо у позориште на неколико премијера и посећујемо сајам туризма. У марту пратимо већ устаљени програм првенство Београда у куглању затим прослава међународног празника дана жена на теренима СЦ Олимп.

У априлу дочекујемо најрадосни православни празник Васкрсење Исуса Христа уз нашу традиционалну радионицу осликавање, продаја и донирање шарених јаја. Наиме ове године смо осликали преко хиљаду јаја и то прву кутију око 400 јаја смо осликавали у кафе Џунгла код нашег друга Спалета, следећи дан смо кутију од 360 јаја осликавали са нашим другарима из Дома Сремчица а трећи дан наша радионица се сели у Црвени крст Раковица где са волонтерима Црвеног крста правимо нове креације. 4 и 5 априла продајемо осликана јаја на тргу Николе Пашића а од тих средстава купујемо слаткослане пакетиће које заједно са кутијом од 360 јаја уручујемо деци која празник дочекују у болничкој постељи. Захвални смо особљу Института мајка и дете који су препознали наше добре намере и омогућили нам да поделимо васкршње пакетиће и јаја сваком детету лично.

Понекад се питам одакле нам толико снаге а онда закључим добро се добрим враћа и 20 априла организујемо треће по реду хуманитарно гусларско вече. Од срца сам захвалан учесницима и генералу Живаку што нам је уступио велику салу без надокнаде. Затим следи дивно дружење код наших другара из удружења „Живимо заједно“ у Оази Голубинци и на крају велики концерт велике Зоране Павић поводом 30 година њеног успешног рада. У мај улазимо опуштено по старом систему, можемо боље. Учествујемо у такмичењу припремања гулаша код брода Стенка а у организацији наших другара из удружења „Све је могуће“, ту смо прославили рођендан нашем шмекеру Андрији. Поново се враћамо на традиционалну манифестацију добровољног давања крви коју заједно организујемо са Ц.К. Врачар у просторијама ГО Врачар, задовољни и те како а ко не би био кад смо успели прикупити 23 крвне јединице. А онда следи један мали заслужени одмор. Мала група али одабрана из Удружења ОСИ „Победник“ камповала је од 18. до 20. маја у брвнарама предивног простора у Бојчинској шуми. Бојчинска шума је законом заштићена а налази се на улазу у село Прогар 20 километара удаљен од Новог Београда. Бунгалови тј. брвнаре су власништво Општине Сурчин и налазе се поред етно ресторана КОЛЕБА, испред брвнара су смештене предивне дрвене скулптуре као и стаза за јахање којом газдује јахачки клуб БОЈЧИН, ту је и стаза за шетање кроз шуму богат печуркама. Први дан нашег камповања украсио је срдачан дочек наших домаћина из Општине Сурчин Тање и Цеце које су нам помогле да се осећамо као у свом дому. Ту је и наш велики пријатељ Никола Прица без кога би тешко реализовали пуно наших активности. После доручка, кренули смо са чишћењем простора око брвнара те са спортским турнирима у боћању, багминтону и пикаду. Тај дан смо имали око четрдесет гостију, међу првима су дошли наши драги другари из Дома Сремчица који су припремали чорбанац са јагњећим месом. Ми смо као домаћини припремали рибљу чорбу и пекли рибу за све госте. У вечерњим сатима шетали смо предивним стазама кроз шуму, засадили 101 садницу цвећа око брвнара где смо били смештени. Затим смо одгледали снимак позоришне преставе „Радован трећи“ преко пројектора… Други дан нашег камповања кренули смо припремом кувања пасуља око сто порција пошто смо очекивали толико гостију. Бог помаже храбрима а ми то јесмо. Наиме 19. маја је падала велика количина кише у Београду и околини а ми смо уживали у предивном дану. Са великим задовољством истичемо да смо угостили преко 60 гостију тог дана. је то пропратила ТВ екипа Телевизије МАГ из Обреновца. На крају успешног дана гласали смо шта гледати од филмова и већином гласова је изгласано да одгледамо комедију „Прва брачна ноћ“. Предиван дан и дружење смо завршили око поноћи… Трећи дан камповања, по плану после доручка, спаковали смо опрему и средства и кренули у један од најлепших православних храмова у Срему манастир Фенек. Ту смо се после јутарње службе и освежења растали са нашим драгим домаћинима уз жељу да проширимо нашу сарадњу и дружење. Крајем маја десетак чланова удружења путује за Републику Српску тачније у Градишку где нас дочекује Драгослав Шиник велики хуманиста и организатор манифестације под називом „Сви смо ми део вас“. Веровали или не он је позвао преко две хиљаде деце са простора целог Балкана и обезбедио је око хиљаду преноћишта. Храбра и велика организација успела у потпуности без и једног инцидента. Из Градишке крећемо упознавати Републику Српску преко Бања Луке где смо били гости код Ружице и Бранка Карановића затим пут нас води преко Лакташа, Добоја, Калесије, Зворника, Шековића, Роћевића, Бјељине и етно села Станишић за Београд. Уз пут смо посетили неколико православних храмова у Шековићима манастир Ловница у Папраћи манастир Папраћа и манастир Тавина код Бјељине. По доласку у Београд одмах нас очекују такмичења у боћању, такмичење у стрељаштву, пружању прве помоћи и најзанимљивије такмичење у припремању гулаша у Дому за одрасла инвалидна лица на Бежанијској коси где се редовно одазивамо у великом броју. За једну екипу је потребно три члана а нас се појави између петнаест и двадесет. Ми се сами организујемо док се припрема гулаш ми печемо роштиљ, спремамо мезе и салате уз освежавајуће напитке а ми смо годинама и највеселија екипа. . Богме ове године у врло јакој конкуренцији од 29 екипа ми смо освојили прво место.  Затим следе дани изненађења прво смо изненадили и обрадовали нашег великог пријатеља Звездана Брадића поводом његовог педесетог рођендана. Уз културноуметнички програм, храну и пиће изненађење смо приредили у кафани Џунгла код Спалете.Затим на истом месту припремамо изненађење Маријани Пешевић а 28.06.2018. године у цркви Свети Ђорђе отац Богдан крсти нашег највреднијег члана Драгана Балабана.У врелом јулу крећемо са дешавањима на води. 

Излет на Ади, игре на води, крстарење Дунавом и Савом уз капетана на белој лађи Драгана Удовичића и кормирала Драгана Гаче Савића. Затим следи Дринска регата од Љубовије из етно села Врхпоље до Братунца у организацији Миладе Лазић под називом „Дрина нас спаја“. И на крају по врелом дану пецање на језеру Бечменска бара где смо поред пецања певали песму (ловио један човек рибу, ловио ловио цели дан и уловио рибицу златну и уловио рибарски сан). Ми смо ловили али златне рибице нигде ни на помолу, а богме и кедерчићи су се сакрили. Следе врели месеци август и септембар где учествујемо на Бг опену, играма на СЦ Олимп, радионици МНРО Нови Београд. Трећи по реду меморијални турнир у боћању Сава Нешић организујемо на Ади Циганлији теренима предвиђеним за особе са инвалидитетом, затим следе првенства Београда у пливању, боћању и стоном тенису где бележимо одличне резултате.

Задовољство нам је да вас обавестим о успешно одржаној манифестацији „Игре без граница и предрасуда“ дана 27. септембра 2018. године на полигону другог одреда Речне флотиле – сидриште Ушће. Дивно гостопримство наших домаћина, дивно дружење припадника из састава Ваздухопловства Србије и Министарства унутрашњих послова. На овој манифестацији је присуствовало око 250 особа са и без инвалидитета а имали смо и драге госте из Градишке у Републици Српској на челу са нашим драгим Шиљом као и госте из Великог Градишта председника општине Драгана Милића. Господин Милић нас је великодушно позвао у госте и дао нам прилику да се у будућности боље упознамо са заменитостима Великог Градишта. Затим један од оснивача организације „Возачи и изнајмљивачи великог срца Србије“ Јелена Марковић која је својим радом и хуманошћу повезала наше удружење Победник и наше пријатеље из Републике Српске. Захвални смо на учешћу и Црвеном крсту општина Врачар и Чукарице, ОШ „Лаза Костић“, Витезовима Свибор, Аикидо клуб, Ротари клуб „Београд Сава“, Стеви Таталовићу из Скупштине града Београда, Велимиру Кнежевићу из СОСИБ-а, другарима из других удружења, нашим пријатељима и дугогодишњим волонтерима у припремању пасуља Дејану, Рачи, Грлету, нашим члановима и уједно вредним волонтерима Вери, Данету, Бори, Ољи, Стефану, Милошу, Миру, Драгану и другима. Посебно се захваљујемо нашој БЕБИ-Јулијани Станисављевић која је испред Министарства рада, запошљавање, борачка и и социјална питања – сектор за заштиту особа са инвалидитетом отворила ову манифестацију. Манифестацију су отворила дечица из ОШ „Лаза Костић“ са две песме, затим витезови са витешким вештинама а све „повређене“ је збринула екипа за пружање прве помоћи из Удружења ОСИ „Победник“ на челу са капитеном Миром Станишићем а под будним оком селектора и креатора вежбе нашег драгог пријатеља Николе Прице из Црвеног крста Врачар.Затим смо се такмичили у стоном тенису, кошарци, фудбалу, багминтону, одбојци, стреличарству, висећој кугли и боћању као најомиљенијем спорту за ОСИ. По завршетку игара имали смо заједнички ручак војнички пасуљ уз освежење и слаткише. Од 15 часова крстарили смо Дунавом и По завршетку игара имали смо заједнички ручак војнички пасуљ уз освежење и слаткише. Од 15 часова крстарили смо Дунавом и Савом које нам је великодушно приредио наш пријатељ Петар Вишњић власник јахтинг клуба „Кеј“. Мислим да је ово свима био један веома испуњен дан које ћемо дуго памтити. Година пуна изазова, различитих такмичења и обилазака различитих делова града и државе нас покреће за обилазак неколико манастира у близини Београда. При крају године организујемо и куп Победника у стоном тенису у СЦ Мастер у Земуну а под покровитељством Министарства за рад, запошњавање, борачка и социјална питања следе „Игре без граница“ у Пиониру, прослава међународног дана ОСИ и додела тренерки за тридесет најистакнутих чланова, а онда одлазимо на промоцију књиге Милке Шолаја и спремамо се на пут за Златибор где је шест наших чланова уживало седам дана захваљујући ЦК Чукарица које нам је омогућило предиван одмор у хотелу Сателит.

И за крај мени врло драга причица која је трајала преко целе године у два дела тј.сезоне. Такмичење у преко дванаест дисциплина и то у куглању, квизу знања, билијару, шаху, уметничком шминкању, пикаду, ПЕС-у, кошарци, фудбалу, стрељаштво, стреличарство и пливању. У обе сезоне Удружење ОСИ „Победник“ под називом „Хенкел ОСИ Победник“ освојио је убедљиво прво место са укупно освојених 39 поена док је другопласирани Квантос имао 30 поена. На крају године шта рећи а не запевати. Управо смо запевали код Спаке у Џунгли где смо испратили још једну успешну годину.

9.KORAK – Година звездиних игара

Све што је лепо и успешно не треба мењати. И ми стварно немамо разлога да мењамо квалитетне радионице и врло успешне манифестације. У јануар 2019. године улазимо са пуно елана и жеље да останемо на курсу којим идемо. Српску нову годину прослављамо са нашим драгим другарима из Дома за одрасла инвалидна лица где у поноћ прослављамо и рођендан нашег брата Мире. Изненађење вредно помена где смо уз богат мени дочекали зору. Затим одлазимо у Бечмен да подржимо пливање за часни крст где се Миро пријавио али због леда и великог минуса није могао пливати. Прославу годишњице удружења организујемо 25.01.2019. године од 16 часова у ресторану Дома ваздухопловства. Поред врло лошег и снежног дана нашем позиву одазвало се 143 гостију. За разлику од предходне године кад нисмо имали средстава за прославу, ове године уз помоћ Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања имали смо средстава за богат мени, штампу пет флајера, штампу билтена, календара, кеса и фасцикли. Сви гости су добили наш пропагандни материјал, велики број захвалница а плакете су добили наши донатори. Плакете су добили Министар Зоран Ђорђевић, Албо доо Милорад Нешковић, Далиборка Брадић, Дане Ћирковић и Дејан Николић из емисије „Нас је 10%“. Управо за време прославе смо снимали и емисију о нама. Госте су забављали Ранко Шемић, Зоран Марковић, Жељко Васић, Зорана Павић и наши драги гости Жика и Драги Јелић из ЈУ групе. По завршетку прославе крећемо по већ устаљеном плану обилазак наших чланова уз поклон Светосавских пакетића. Уз помоћ Јелене Марковић из удружења „Србија Великог срца“ поклањамо ТВ и таблет нашем малом Немањи Крстоношићу.

Затим пратимо пролећно културно уздизање и то концертом Филхармонијемладих „Борислав Пашћан“, као и гледање неколико позоришних представа. Нормално уз све културне садржаје пратимо и учествујемо у спортским активностима које организује ССОСИБ и Звездине игре и то куглање, боћање, пикадо, билијар па следи Београдски маратон где је у трци задовољства од 5 км трчало преко тридесет наших чланова. Од ове године по први пут у Србији и Европи уврстили смо нови спорт за ОСИ и то Аутослалом. Прецизну вожњу аутомобила између чуњева на Београдском сајму возили су Драган Балабан, Миро Станишић и Зоран Вучковић. Везано за аутомобилизам АМС Србије и Црвени крст Врачара вршимо вежбе у пружању прве помоћи и припрему материјала за издавање два приручника. Половином априла путујемо на ходочашће по Косову и Метохији коју смо желели и припремали неколико година. На пут креће двадесет ходочасника аутомобилима до Косовске Митровице где после ручка улазимо у минибус и идемо у манастир Бањска па настављамо пут до манастира Св Арханђели где смо спавали две ноћи. Сутрадан смо посетили манастире Пећку Патријаршију и Високе Дечане у вечерњим сатима Велику Хочу. Трећи дан смо свратили у Ораховац где смо имали част да присуствујемо литургији коју је служио патријарх Иринеј који нас је причестио на крају службе. . У повратку за Београд посетили смо Газиместан и манастир Грачаницу. Хвала Богу на успешним молитвама, хвала нашем духовном вођи оцу Богдану што нас је водио кроз молитве и молио се за нас. Нормално по повратку кући крећемо у нове победе и то радионицом у Оази Голубинци поводом дана планете Земље где смо уз забаву, игру имали и радионицу сађења пролећних садница у пластенику. Као и предходних година организујемо две велике пролећне манифестације и то Спорт за све који смо ове године одржали на спортским теренима у ОШ „Гаврило Принцип“ у Земуну где је учествовало преко двеста учесника и то поред чланова Удружења ОСИ „Победник“ гости су нам били другари из удружења „Живимо заједно“ и другари из Дневног боравка Сунце као и деца седмих и осмих разреда ОШ „Гаврило Принцип“. Диван провод и инклузија на делу уз прегршт занимљивости. Одмах следи осликавање Васкршњих јаја где укључујемо дечицу из ОШ „Гаврило Принцип“, други дан јаја осликавамо у кафани Џунгла а трећи у Црвеном крсту Раковица у све три радионице смо осликали по 360 јаја. Јаја смо већ традиционално продавали на тргу Николе Пашић а на Велики петак јаја и слаткослане пакетиће смо поклањали деци која леже у болници Института за мајку и дете. У мају са Црвеним крстом Врачар организујемо добровољно давање крви а ЦК Врачар нам је обезбедио пакете смрзнутог пецива и одмах идемо на такмичење у припремању роштиља под називом РоштиљАДА на Ади Циганлији где смо били најбројнији, највеселији а добили смо и медаљу као највеселија екипа. Поред те медаље добили смо и пехар и медаљу за друго место у припремању роштиља од укупно 102 екипе. Да нема одмора говоре и чињенице да смо имали по неколико манифестација у истом дану и то спортом до осмеха на стадиону ФК Партизан, општинско такмичење у пружању прве помоћи, Сабор Човекољубља, другАчији, гулашијада, Звездине игре и то шах, пливање, боћање и стони тенис а посебно бих истакао промоцију приручника у пружању прве помоћи. Издали смо два приручника и то писани А5 са доста илустрованих приказа и исти саджај на брајевом писму. Промоција приручника је била у великој сали ГО Врачар где је присуствовало преко сто посетилаца. О приручнику је причао Никола Прица идејни творац приручника а позиву су се одазвали помоћник министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања госпођа Биљана Барошевић, заменик председника ГО Врачар Радмила Сарић и још доста познатих гостију из министарства одбране, здравља, просвете као и наши чланови. 

Све је ово пропраћено медијски од стране РТС-а и емисије „Нас је 10%“ и Студија Б. А вреди истаћи да су актери у пружању прве помоћи Мирослав Станишић као капитен екипе и чланови Драган Балабан, Зоран Вучковић, Маријана Пешевић, Дејан Луковић, Иван Дроњак и Саша Савић. Следе Бг Опен и четврти по реду меморијални турнир у боћању Сава Нешић и мала пауза и уживањи на камповању на Борском језеру у организацији ЦК Раковица. Док једна екипа ужива други се такмиче у припремању рибље чорбе у Житишту и у припремању ајвара у организацији „Изађи ми на теглу“ где смо освојили друго место. Следи првенство Београда у стоном тенису, такмичење у парабициклизму, првенство Београда у боћању и завршни турнири у Звездиним играма те како правила налажу ко ће бити први, па зна се екипа под називом ПОБЕДНИК. Друга сезона Хенкел-Победник је убедљиво на првом месту у 16 спортских дисциплина ми смо 12 пута освојили прво место и оправдали наш назив. Како каже наш слоган „Верујем, постојим, побеђујем“ и заиста верујемо у себе и у нашу победу.вас пратила где год били. Меморијални турнир – Сава Нешић Пет чланова удружења Победник иде на зимовање на Дивчибаре захваљујући ЦК Чукарица остатак чланова учествује у играма Спорт за све као и на трибинама приступачна будућност и сајам Ј=еднаки. На крају 2019. године посетио сам Министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања господина Зорана Ђорђевића где смо причали о унапређењу сарадње Министарства и нашег Удружења.

Бурну годину завршавамо прославом поводом нове године у ресторану Дома ваздухопловства са богатим менијом и културно уметничким програмом. Председник удружења Момчило Савић се захвалио свим члановима и учесницима у остваривању великих резултата са жељом да наредне десете године будемо још бољи и успешнији. И на крају срећни смо што постојимо и што се препрека и предрасуда не бојимо. 

10.КОРАК – ДРУГА ГОДИНА ЗВЕЗДИНИХ ИГАРА

Успеси се сумирају и славе лепо се лепим памти а лоше да нам се не врати. 24.01.2020. године у ресторану Дома ваздухопловства прослављамо нашу деветогодишњицу. Стара изрека гласи „Све што је добро не треба мењати“ а ми смо сагласни. Свечани програм су водили Мирјана Пурић и Дуле Николић а Момчило Савић се захвалио свим гостима на одзиву а члановима удружења на постигнутим резултатима у претходној години са жељом да текуће године буду још бољи и успешнији. Након представљања постигнутих резултата у 2019. години и представљања плана рада за 2020. годину Момчило је уручио плакете за велики допринос и унапређење рада удружења Министру за рад запошљавање, борачка и социјална питања господину Зорану Ђорђевићу, Драгану Стајковићу из Бамбија за несебичну помоћ, Тризми и Уни Колесар на донацији финансијских средстава за набавку спортске опреме, Јелени Марковић из удружења „Србија великог срца“ за помоћ у афирмацији нашег удружења. Поред ових плакета поделили смо преко четрдесет захвалница нашим драгим пријатељима из разних сфера друштва на несебичној помоћи у раду и афирмацији нашег удружења. Затим следи забава уз богат мени хране и пића као и богате томболе и музичког програма коју су изводиле звезде наше естраде Снежана Ђуришић, Жељко Васић, Дејан Јекнић, Неша Лутовац, Ђура Палица, Бранка Пујић, Зорана Павић, Ранко Шемић и Зоран Марковић. Гости су нам били из Министарства одбране, Министарства просвете, Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, припадници речне флотиле и речне полиције, представници ГО Земун, Го Сурчин, сарадници из ССОСИБа, удружења „Живимо заједно“, удружења МНРО Нови Београд, удружења „Србија великог срца“,удружења МНРО Градишка и нама драги гости и велико изненађење Удружење „Сунце“ са Пала. И сви остали драги гости а укупно је било 127 гостију. По завршетку наше прославе крећемо у нове победи обилазимо чланове, посећујемо наше драге другаре из удружења „Живимо заједно“ и НМРО Нови Беорад.

Затим се спремамо на пут за Пале, тачније девет чланова удружења и то Сале, Сања, Јелена, Никола, Драган, Рача, Оља, Андрија и Момо у посету нашим драгим другарима из Удружења „Сунце“.Предиван боравак и гостопримство на Палама приуштили су нам Борис, Мира и Миленко Вујиновић где смо разменили искуства, обишли Пале, затим Равну планину и обилазак Сарајева и Башчаршије. По повратку смо обишли Зворник, Бјељину и етно село Станишић а кући смо стигли у вечерњим сатима пуни лепих успомена.По повратку са Пала добијамо једну предивну информацију и то врло важну за даљи рад нашег удружења. Наиме добијамо сазнање да ћемо после девет година добити простор за лакши рад нашег удружења. Највећи кривац тј. наjвеће заслуге носи наша драга другарица, волонтер, аутор пројеката, хуманиста и десна рука у сваком моменту Далиборка Брадић. За овај трновити пут ангажовала је безброј пријатеља у Скупштини града. Затим иде тежак пут адаптације простора и сагласности за прикључак струје и воде. Поред својих свакодневних пословних обавеза Далиборка је налазила снаге да нам волонтира и заједно са нама чисти простор, пише пројекат за адаптацију, тражи спонзоре и свакодневно врши притисак на извођаче да што пре заврше свој дeо обавеза и приведу простор намени. Са ове тачке гледишта се може приметити да није било Даце тешко би добили простор а још теже реновирали. Укратко, пословни простор града Београда се налази у улици Душана Вукасовића 54 локал 1 на Новом Београду. Претходни закупац је максимално уништио простор уз дуг за струју, покидали су све струјне и водоводне инсталације а столарија је пропала због лошег одржавања, стакла разбијена на вратима и прозорима су омогућиле разним животињама да праве неред. Простор је био у страшном стању. Вера у Бога и добре људе нам даје наде да успемо и приведемо простор намени. Огроман посао изискује и пуно средстава и пуно мајстора, укратко ћу покушати свима да се захвалим ако некога заборавим нек ми не замери. Поред Далиборке Брадић ту су и њени другари Огњен Радић, Биљана Триковић, Немања и Мартина ФРИГОМАНЕХ и Звонко Војводић. Затим Светлана Цеца Пешић са другарима и то Милорад Радовановић, Стево Царић, Милан Ондрик, Мирослав Ђорђевић, Јелена Илић и Горан Каначки. Припадници МУПа Лакић Михаило, Дробњак Срђан, Бошњаковић Звонко, Бабић Жељко, Миленковић Светозар и Лукић Вујадин. Ту су били још и Ранко Рудић, Жељко Нишавић, Дарко Петровић, Нешо Радић, Дејан Арнаутовић, Вукашин Јовановић, Зоран Бојовић, Бранко Вучетић, Саша Јовановић, Миливоје Бата Недовић, Драган и Александар Бековић, Милан Савић, Милан и Ђура Јефтенић, Зоран Даниловић, Наташа и Ранко Шемић, Никола Прица, Марко Лучић, Зоран Анђелковић и Лука Радовановић као наши драги волонтери и родитељи Вера Станишић, Тијана Зековић, Сања Савић, Оливера Рачић, Раца Луковић, Дане Ћирковић. Драги моји хвала вам од срца, Бог вас благословио а ако сам некога заборавио пуно се извињавам. На крају морамо се захвалити и нашем покровитељу који је финансирао већи део ове адаптације а то је Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања на челу са министром Зораном Ђорђевићем, помоћником министра Биљаном Барошевић и државним секретаром Ненадом Нерићем. Кад имате овако јак тим и оволику армију људи који су уз вас да помогну на било који начин успех је загарантован. 

Уговор је потписан у марту, радови почети у јуну а завршили се крајем септембра 2020. године. Уз напомену да су сви ови радови извођени за време короне уз велике мере опреза и предострожности. Отварање простора је трајало од првог до десетог октобра 2020. године у мањим групама поштујући све препоруке Владе Републике Србије и кризног штаба. Што се тиче активности наших чланова и оне су биле усклађене са прописаним мерама, тренинзи су били у мањим групама а манифестације су оджаване на отвореном и у неколико дана. На пример Меморијални турнир у боћању Сава Нешић смо радили три дана на Ади Циганлији и то два дана квалификације а трећи дан четвртфинале, полуфинале и финале.

На исти начин смо одрадили и Игре без граница као и Спорт за све. Морам истаћи једно моје гостовање преко скајпа на телевизији за време полицијског часа где сам спонтано из душе замолио надлежне органе да омогуће особама са инвалидитетом шетњу (бар као кућним љубимцима) на пола сата. Била је то емисија „150 минута“ на ТВ Прва и имала је велику гледаност а и реакцију како родитеља тако и људи из струке и са мојим апелом од сутрадан све особе са инвалидитетом су добиле право на шетњу у било које доба дана и ноћи. Ух не поновило се.

  1. годину завршавамо уз мало радости и славља а имали смо велике разлоге за славље, поред новоотвореног простора у јануару 2021.године требали смо обележити и први јубилеј (10 година) постојања нашег удружења.

11.КОРАК

У 2021. годину крећемо са жељом да надокнадимо пропуштено у 2020. години али врло тешко, поново година пуна опреза и ризика. Тек половином маја се ублажују мере опреза и крећемо са нашим активностима. До краја године одрадили смо велики број радионица израдили стотине магнета, уметничких р а д и о н и ц а , с п о р т с к и х активности као и наше традиционалне манифестације Игре без граница и предрасуда, РоштиљАДА, Спорт за све, Меморијални турнир у боћању Сава Нешић, новогодишње прославе и друге.

Драги другари треба нешто рећи за завршну реч, шта рећи да већ није речено. Шта поменути да није споменуто. Десет година је иза нас, десет година муке, борбе и патње али и десет година успеха, радости и победе. Још једном се захваљујем у име свих чланова Удружења ОСИ „Победник“ свим људима добре воље који су нам помогли да се одржимо на врелом асвалту. Извињавам се ако сам некога изоставио из списка за похвале, извињавам се мојим другарима из удружења ако нисам постигао њихове жеље а самим тим и њихове успехе. Обећавам бићемо бољи, бићемо успешнији. У имену нашег удружења је наша снага у слогану наша моћ.