У марту 2015. године вршимо припрему за једно од највећих ходочаћа у Србији. Врло захтеван пут за здраву популацију а камоли за особе са инвалидитетом за шта морамо осмислити лагано путовање са доста пауза и неколико преноћишта. Поред лепо осмишљеног плана потребан је Благослов од манастира Хиландар, превоз минибусом, новац за гориво, храну, преноћишта, визе и друго. Да би наши чланови имали што мање трошкове организовали смо хуманитарни концерт у културном центру Божидарац. Учесници концерта су велике звезде и то Бора Чорба, ЈУ група, Црнке и понт бланк, Тексас флад, Најда и деливери, Ред мед, Травали кидс а све су ово припремиле две маме Душица и Јасмина.
Поред добре медијске пропаганде и великих уметничких имена одзив на концерт је био врло скроман. Паралелно са прикупљањем средстава кренули смо и друге обавезе приводити крају, једна од њих је и превоз. Организовали смо и хуманитарну продају Васкршњих јаја која су осликавала наша деца а сав приход искористили за наше ходочашће. Захваљујући председнику Г.О. Нови Београд господину Александру Шапићу, добили смо комби за транспорт и дивног момка Ненада Радовановића који нас је возио и помагао приликом уласка и изласка из минибуса. Вреди истаћи да смо до Хиландара и назад излазили и улазили у минибус преко тридесет пута па је требало унети и изнети неколико наших чланова. Морам напоменути да смо прикупили и нека финансијска средства као и 50 литара дизел горива од Жарка Митића. На велико ходочашће креће 18 чланова од тога девет ОСИ и то тројица у колицима и двојица са шеталицама. На пут смо кренули 27.04.2015.године испред Г.О. Нови Београд у 8 часова уз испраћај наших ближњих као и велику подршку РТСа, Студија Б и Хепи ТВ. Паузу смо правили у Нишу где смо обишли Ћелекулу а ручали смо у Дому за старе. Ручак је обезбедио Дуле Николић. Наставили смо пут ка манастиру Прохор Пчињски где смо преноћили. Сутрадан после литургије кренули смо пут Солуна и Српског гробља Зејтинлик а затим у Уранополис где смо преноћили и са нестрпљењем чекали полазак за Свету гору.Трећег дана нашег пута крочили смо на тло Свете горе, већина од њих по први пут. Излив емоција је тешко описати. Ја сам био више пута на Светој Гори али тај дочек, гостопримство и љубав коју су сви осетили је Божанствен.
Наши драги Оци су прилагодили све нашим члановима а Отац Симеун ми је рекао више пута да је то за њих велика Благодат. Сутрадан после литугије крећемо на трајект, Уранополис и за Дојран где смо преноћили у апартманима Дан Дар код љубазних домаћина. Првог маја враћамо се у Србију, посећујемо манастир Липовац код Алексинца у вечерњим сатима се враћамо за Београд пуни љубави и благодети.
