У првој години нашег постојања организовали смо неколико манифестација које трају до данас као што је пецање на језеру Бечменска бара. Има једна лепа анегдота везана за тај догађај. Кренули смо први пут као удружење на пецање без најаве а са намером да платимо једнодневну дозволу за пецање за све учеснике. Укупно нас је било осам а имали смо четири штапа дошли до језера, заузели хладовину и чекали чувара да платимо дозволе. Чувар је неколико пута пролазио поред нас и на моју молбу да платим дозволе, одговорио бих да ће доћи управник језера па да њему платимо. Није било рибе на помолу ни управника да нам узме новац, у једном моменту појави се господин ведра лица и лепог осмеха упита нас: „Како иде? Има ли рибе?“ Ја кроз шалу кажем нисмо платили дозволу да риба изађе тако да нисмо ништа ни упецали.
Управник нас погледао мало озбиљније, погледао наше скромне јефтине кинеске штапове и рече нешто што никада не могу заборавити: „Видите вас има осам а укупно имате четири штапа а ови момци показујући на Сашу, Марка и Данила имају бесплатне целодневне дозволе а на једну дозволу имате право на четири штапа што значи вама фали још осам штапова. Ја као управник вам желим добродошлицу сад и кад год пожелите.“. Управник Живко нам је донео храну за рибе и један сунцобран да заштити младе риболовце од сунца. Е тог дана сам рекао Богу хвала има добрих људи има наде за нас да опстанемо. Од тог дана редовно идемо на спортски риболов на језеро Бечменска бара и имамо предивну сарадњу са новим управником и са градском управом општине Сурчин.
